Medenjak, reč koja me uvek vrati u dane detinjstva kada sam ih zavolela i sa posebnom radošću ih jela. Praviti medenjake nije posao i to tako nikad nisam ni posmatrala. Izrada medenjaka na ovaj način se ne može početi bez ljubavi i kreativnosti. Dok šaram keksiće doslovno se osećam kao u nekom drugom svetu, na nekom nerealnom, savršenom mestu, pa sam zato i nazvala svoju stranicu Sandrine čarolije.

Ovako je ona započela svoju priču. Zato sam uvod ostavila za drugi pasus s obzirom da se na ovom sajtu ipak sve vrti oko medenjaka. 🙂 I modlice se vrte oko njih i bez njih modlice ne bi postojale. Ok, ne bukvalno.

Modlice – sekači za testo, imaju i druge namene. Sandra Novaković, naša modličarka iz Zrenjanina, je savršena osoba koja može to da ilustruje jer su njena velika strast pogače. Sandra mnogo voli da mesi i da ukrašva ove tradicionalne lepotice. Osim prilkom izrade medenjaka, modlica joj i u tome pomaže.

Nakon ove skoro dve godine otkako smo počeli da proizvodimo modle za kolače, upoznali smo se sa jednom “mukom” žena koje se bave ručnom izradom i ukrašavanjem medenjaka. To su oni momenti kada dođe velika narudžbina, a rok kratak pa se radi dan-noć. Jer, mnogo je tu linija za povući, royal icing u mnogo boja, razni ukrasi i dodaci koji se takođe izrađuju ručno, treba tu vremena i vremena. Baš to vreme koje se mora posvetiti svakom komadu ponaosob, je ono što diže cenu bilo koje vrste ručnog rada.

Ljudi gledajući ovo što ja radim često pitaju isplati li se raditi takav posao? Ne znam, za mene ovo nije posao. Meni je ovo način da iskažem svoju kreativnost koja će na kraju usrećiti najmlađe na isti način kako su mene radovali medenjaci u mom detinjstvu.

Osim toga, na moju veliku sreću, imam dve ćerke pa kad god mi bude zatrebala pomoć oko šaranja keksića, znam da ne moram da brinem. One već uveliko učestvuju u tome pa se moje uživanje povećava, možete zamisliti koliko.

Modličarenje je zaista lepa mogućnost da se cela porodica okupi oko zajedničkog zadatka ali i prilika da vidimo koliko smo sposobni da svaki dan napredujemo.

Osvrnuvši se na svoje početke shvatam koliko su ti medenjaci tada bili obični, tehnički ne baš savršeni, ali su bili interesantni i pre svega ukusni. Jer pravi medenjak mora imati ukus medenjaka. Vremenom sam težila da se edukujem, usavršavam i da kroz medenjake dam formu svojoj mašti. Zahvaljujući novim tehnologijama dolazila sam do rešenja kako da dobijem određene oblike, boje, načine ukrašavanja. Puno sam radila ali i dalje radim na usavršavanju jer mašta je beskrajna i ideje nove dolaze. Na meni ostaje da ih realizujem najbolje što umem.

Na pitanje šta još voli osim kuhinje i svega što u njoj kreira, Sandra je rekla da su to priroda i pecanje. E sad mi je jasno zašto mi je sa njom komunikacija uvek naročito prijatna. Ne, ja ne pecam, nisam ni često u prirodi (nažalost) ali oseti se to kada su ljudi relaksirani u slobodnog duha. Ona je uvek raspoložena i nađe vremena da uradi neki test i da nam javi da li su naše nove ideje korisne ili smo se zeznuli. 😀 Pecanje joj dobro ide i na rasprodajama koje organizujemo u grupi Modličarenje, tako da je ona jedan iskreni ljubitelj modlice sa velikom kolekcijom i mi smo joj zahvalni za ukazano poverenje.