Modličarenje

Upoznajte Mirjanu Nikolić i njene medenjake

Čini mi se da je to bilo pred prošlu Novu godinu, organizovali smo nagradnu igru na Modličarenju. Jedna od dobitnica se posebno radovala, možda i ne više nego druge, ali sa njom sam nešto više ćaskala tada i toliko mi je bilo drago što je modlice tako mnogo raduju. Stvarno je posebno zadovoljstvo kad ste u životu u poziciji da za nekoga učinite nešto lepo. Dodatno mi je bilo upečatljivo što je odabrala neke od mojih omiljenih oblika – notu i klavir.

Kada sam odlučila da počnem da objavljujem tekstove o modličarkama setila sam se Mirjane i pogledala njen profl. Učinilo mi se da ima baš zanimljiv život. Iznela sam joj moju nameru i rekla – “Čini mi se da Vi imate živopisnu biografiju i ako se ne varam Vi ste balerina?” (Moja želja iz detinjstva.) Ono što je odgovorila je premašilo moja očekivanja pa u celosti prenosim teze iz njenog bogatog života.

Jesam. Zavrsila sam Srednju baletsku školu “Lujo Davičo” u Beogradu i Fliološki fakultet, ruski jezik i književnost. Bavim se dekupažom, pevam i dirigujem horom “Lućinuška”, to je hor slovenske pesme koji je 1972. godine na Fliološkom fakultetu u Beogradu, osnovao profesor Andrej Tarasjev.

Ljubav prema kolačima mi je prenela moja mama, uz koju sam kao dete uživala praveći ih. U Blic ženi su pre 3 godine izašli moji posni kolači i proglašena sam za Kraljicu sitnih kolača.

Pre 2 godine sam učestvovala na tv šou programu “Ja mogu sve” gde sam igrala i tako ostvarila svoj baletski san. Bavila sam se folklorom, umetničkim klizanjem, stadndardnim i latino-američkim plesovima.

 

Na Filološkom fakultetu u Beogradu pri Međunarodnom slavističkom centru, već 41 godinu vodim kurs narodnih igara i pesama za strane sudente koji negde u svetu uče srpski jezik. U penziju sam otišla radeći kao prevodilac u “Centrotextilu”, a trenutno radim na prevodu stručne baletske literature sa ruskog na srpski.

Ja sam dokaz da u penziji konačno imamo mogućnost da se posvetimo svemu onom za šta nam je uvek bilo nedovoljno vremena, a to su upravo keksići, koji meni i onima kojima poklanjam, donose beskrajnu radost.

Predlažem da poruka ovog teksta bude – JA MOGU DA OSTVARIM SVOJ SAN! Ako neko želi da podeli sa nama neko svoje posebno iskustvo na ovu temu, biće nam drago da pročitamo u komentarima. 🙂

Mnogo se zahvaljujem Mirjani Nikolić na saradnji kao i vama na čitanju, a do sledećeg posta hajde da ostavrimo bar jedan svoj san (želju), krenimo od malih stvari, polako se to uvežba baš kao i ruka kada iznova i iznova šara keks, najvažnije je početi. 😉

Nazad na novosti

Slični članci

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *